Istorijat - Germanijum Ge132
Počeci germanijuma
Neorganski germnaijum je osnovni element, kao što su kalcijum ili gvožđe. Takođe se pojavljuje u manjim količinama u hrani i zemljinoj kori. Mendeljejev, tvorac periodnog sistema elementata je 1871. godine prvi predvideo njegovo postojanje. Nazvao je još neotrkiveni trideset i prvi element elasilikon. Nekoliko godina kasnije Nemac Clemens Winkler je izolovao taj element i izkristalisao germanijum u čast svoje domovine. Godine 1948. germanijum je prvi put iskorišćen kao poluprovodnik na tranzistoru, na sličan način kako se silikon koristi u kompjuterskim čipovima. Kao prirodan element, germanijum popunjava prazninu između silikona i selenijuma, još jednog esencijalnog elementa za očuvanje zdravlja. Pre pedeset godina naučnici nisu verovali da ovaj mineral bitan za zdrav život. Pre dvadeset godina za selenijum se mislilo da je toksičan. Danas znamo da selenijum nije samo bitan za ljudski organizam, već neke životinje, kao za konje, koji mogu da pate od nedostatka ovog.minerala. Istraživanja su takođe pokazala važnost cinka, mangana i hroma za ispravno funkcionisanje metabolizma. Dr. Jeff Rinehardt, biohemičar nutricionista, na Marin klinici preventivne medicine u Californiji, vršio je istraživanja uz pomoć kojih dokazuje da će germanijum jednog dana postati suplement ishrani. On je rekao da će se za deset do dvadeset godina na germanijum gledati kao sada na selenijum. Pored germanijumovih poluprovodničkih karakteristika, njegova mogućnost da privuče elektrone, daje mu jedinstvenu hemijsku moć kojom ispravlja kritične neravnoteže u ljudskom organizmu.
1967. godine japanski stručnjak Dr. Kazuhiko Asai je otkrio organski germanijum. Tokom godina istraživanja je uvideo ne samo njegovu lekovitost već i njegovu neškodljivost.
Kao mnogi minerali, germanijum postoji u mnogim oblicima. Forma minerala umnogo utiče na biološku aktivnost i sigurnost. Minerali kao chromium, sodium, potassium, fosfor i selenijum su uzuzetno bitni za zdravlje i vitalnost, pa čak i život kao proces. Ipak oni takođe postoje i u obliku koji može biti smrtonosan.. Razumevanje razlike između zdravih i opasnih oblika i mogućnost da se sa apsolutnom sigurnošću može napraviti razlika između njih je izuzetno bitna za korišćenje germaniumskih proizvoda.
Germanium sesquioxide sadrži germanium carbon vezu i kao takav je sasvim ispravno klasiran kao organski oblik. Za razliku od Germanium sesquioxide, Germanium dioxidu nedostaje germanijumska carbonska veza i zbog toga je on klasifikovan kao neorganski.
Upravo ne poznavanje te osnovne razlike između Germanium sesquioxide (organskog germanijuma) i Germanium dioxida je uticala na širenje raznih neistina o organskom germanijumu. Sredinom 80tih je definitivno potvrđena činjenica o lekovitosti organskog germanijuma i velikoj razlici između njega i germanijum dioksida (koji je toksičan). Čak se kasnije išlo do toga da se dokaže da je organski germanijum neškodljiv i u izuzetno velikim dozama.
